Probiotici – mali saveznici našeg zdravlja

Kada čujemo reč „bakterije“, mnogi odmah pomisle na bolesti. Međutim, u našem telu žive i korisni mikroorganizmi koji nas štite i pomažu da se osećamo bolje. Nazivamo ih probioticima, jer oni održavaju ravnotežu u crevima, olakšavaju varenje i jačaju imunitet.

Najviše ih nalazimo u fermentisanoj hrani i pićima, poput jogurta, kefira, kiselog kupusa, kombuche i sireva. Kada ovih namirnica nema dovoljno u ishrani, probiotike možemo unositi i putem suplemenata.

Šta su probiotici i kako pomažu?

Probiotici su živi mikroorganizmi koji rade “iza scene” kako bismo se svakog dana osećali bolje. Kada dobre i loše bakterije u crevima rade zajedno, telo funkcioniše glatko, energija je stabilnija, a imunitet otporniji.

Njihove prednosti se najbolje oslikavaju u svakodnevnom životu: olakšavaju probavu, poboljšavaju apsorpciju hranljivih materija, štite od infekcija i mogu pomoći kod zatvora, dijareje, ekcema ili intolerancije na laktozu.

Najčešći probiotici – poput Lactobacillusa, Bifidobacteriuma i Saccharomyces boulardii – podržavaju ravnotežu crevne flore i mogu ublažiti dijareju uzrokovanu primenom antibiotika.

Prebiotici – hrana za probiotike

Za optimalno delovanje, probioticima je potrebna odgovarajuća ishrana. U tome im pomažu prebiotici – vlakna koja telo ne vari, a koja su pravi obrok za dobre bakterije u crevima. Zamislite probiotike kao seme, a prebiotike kao plodno tlo – zajedno daju najbolji efekat. Takva kombinacija se naziva sinbiotik.

Prirodni izvori prebiotika često su jednostavne, svakodnevne namirnice poput banana, ovsenih pahuljica, belog i crnog luka ili šparoga. Za doručak, na primer, možete dodati bananu ili ovsene pahuljice u jogurt – i obezbedićete svojim probioticima pravi užitak.

Najbolji izvori probiotika u ishrani

Fermentisane namirnice su pravi mali rudnik korisnih bakterija. Jogurt i kefir su idealni za doručak ili užinu, dok kiseli kupus i kimči ne samo da donose dobre bakterije, već su bogati i vitaminom C. Ako volite osvežavajuće napitke, kombucha je odličan izbor, a u azijskoj kuhinji probiotici se kriju i u miso supi ili tempehu.

Praktičan savet: Umesto gaziranog soka, uživajte u čaši kefira uz obrok – brzo ćete osetiti razliku. Ako vam kiseli kupus nije po ukusu, probajte jogurt sa voćem – i on je izvrstan izvor dobrih  mikroorganizama.

Kada i kako koristiti probiotike?

Ponekad hrana sama nije dovoljna – posebno nakon primene antibiotika, kod problema sa varenjem ili kada vam je imunitet oslabljen. Tada probiotici u obliku suplemenata mogu pružiti dodatnu podršku.

Najlakše ih je uzimati uz obrok, jer hrana pomaže bakterijama da stignu do creva. Počnite sa manjom dozom i pratite kako vaše telo reaguje. Za najbolji efekat uzimajte ih nekoliko nedelja, a možete i duže ako vam prija.

Ako vas muče nadutost, gasovi, dijareja ili zatvor, probiotici mogu napraviti veliku razliku. A kada ih uparite sa prebioticima – na primer kefir sa bananom ili jogurt sa ovsenim pahuljicama – dobijate sinbiotik, kombinaciju koja najbolje pomaže vašim dobrim bakterijama.

Saveti za svakodnevnu upotrebu

Uključivanje probiotika u svakodnevnu ishranu ne mora biti komplikovano. Male promene mogu doneti velike koristi:

• Pokušajte da bar jedan obrok dnevno sadrži fermentisanu namirnicu
• Kombinujte probiotike sa prebioticima kako bi efekat bio snažniji
• Nakon terapije antibioticima, dodajte probiotike u ishranu bar nedelju ili dve
• Obratite pažnju na signale svog tela i prilagodite unos onome što vam prija

Male, svakodnevne navike značajno doprinose boljem varenju, energiji i opštem osećaju vitalnosti.

Za koga su probiotici korisni?

Probiotici su korisni za sve generacije – odrasle, decu i trudnice.

• Kod dece mogu ublažiti gasove, zatvor ili ekcem
• Trudnicama pomažu očuvanju zdravog mikrobioma i smanjenju rizika od infekcija

Većina ljudi može koristiti probiotike bezbedno, ali osobe sa oslabljenim imunitetom, teškim bolestima ili nakon operacija treba da se posavetuju sa stručnom osobom.

Zdravlje počinje iznutra

Vaše telo je centar vaše vitalnosti, a male promene u ishrani mogu doneti velike rezultate. Redovno uključivanje probiotika i prebiotika pomaže održavanju ravnoteže crevne flore, jača imunitet i daje više energije svakog dana.

Svaki obrok, svaka fermentisana namirnica i svaki probiotski dodatak koji unesete predstavlja korak ka jačem, zdravijem i vitalnijem telu.

Zapamtite: zdravlje je putovanje, a ne cilj – počnite danas i osetite razliku sutra!