Mentalna higijena – svakodnevna briga o duši

Kao što svakodnevno treba brinuti o svom telu, tako jednaku pažnju treba posvetiti i sopstvenim emocijama i mislima.
Mentalna higijena je svakodnevna praksa koja pomaže da ostanemo smireni, prisutni i povezani sa sobom – u svetu koji od nas često traži previše.

To su mali, dragoceni trenuci u kojima birate sebe – kada zastanete, udahnete i podsetite se da pravo blagostanje dolazi iznutra.

Šta je mentalna higijena i kako utiče na naše mentalno zdravlje

Briga o sopstvenom mentalnom zdravlju naziva se mentalna higijena.
Ona obuhvata sposobnost razvijanja pozitivnih odnosa, jačanja emocionalne stabilnosti i konstruktivnog delovanja u svetu oko nas.

Mentalna higijena uključuje:

• osećaj blagostanja
• samopouzdanje
• nezavisnost
• unutrašnju stabilnost

To je sposobnost da izrazimo svoju jedinstvenost, nosimo se sa stresom, radimo sa zadovoljstvom i doprinosimo zajednici.

Danas, u vremenu brzine i informacija potrebno je svakodnevno vraćati pažnju sebi.

Mentalna higijena i njen uticaj na vaše zdravlje i ravnotežu

Naše misli i emocije snažno su povezane s telom. Dugotrajan stres i narušeno mentalno zdravlje mogu doprineti pojavi anksioznosti, depresije, povišenog pritiska i drugih tegoba.

Pre nego što pretpostavite da su simptomi isključivo psihološke prirode, proverite i fizičko zdravlje. Ponekad problemi poput: poremećaja funkcije štitne žlezde, nedostatka vitamina D, Helicobacter pylori infekcije, ili drugih zdravstvenih stanja mogu doprineti osećaju umora, teskobe, razdražljivosti ili depresivnosti.

Anksioznost se često manifestuje kroz stalni osećaj napetosti, zabrinutosti, ubrzan puls, teškoće sa snom i koncentracijom.

Depresija može uključivati dugotrajan osećaj tuge ili praznine, gubitak interesa za aktivnosti, smanjenje energije i osećaj bezvrednosti.

Ukoliko prepoznajete neke od ovih simptoma, ne ustručavajte se da potražite stručnu podršku. Razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom može biti prvi korak ka olakšanju i obnovi snage.

Jednaka briga o telu i duši

Održavanjem mentalne higijene negujete svoje zdravlje, jačate otpornost i lakše se nosite sa izazovima svakodnevnog života.

Uspostavljanje male „mindcare“ rutine može pomoći da se misli raščiste i da se osećate bolje – kroz trenutke tišine, introspektivno razmišljanje ili razgovor sa stručnjakom.

Često mislimo da nemamo vremena za brigu o sebi, ali to je pitanje prioriteta.
Uključivanjem nekoliko svesnih trenutaka u dan i smanjenjem vremena pred ekranom, čuvate svoje mentalno zdravlje i blagostanje.

Kratak pogled u istoriju mentalne higijene

Pojam „mentalna higijena“ (psihohigijena) prvi je upotrebio američki lekar Vilijam Svicer 1843. godine.
Kasnije je Kliford Vitingem Birs 1908. godine osnovao Društvo za mentalnu higijenu i objavio knjigu „Um koji je pronašao samog sebe“, čime je otvorio novo poglavlje u razumevanju mentalnog zdravlja.

U Srbiji se sve više razvijaju programi i inicijative za unapređenje mentalnog zdravlja mladih, kroz Ministarstvo zdravlja i Nacionalnu strategiju za mlade, koji prepoznaju mentalno blagostanje kao ključan društveni prioritet.

Mentalno zdravlje mladih u Srbiji – izazovi i podaci

Istraživanja pokazuju da gotovo 20% učenika osnovnih i srednjih škola ispunjava kriterijume za neki oblik mentalnog poremećaja.
Najčešći problemi su depresija, anksioznost, poremećaji u ishrani i samopovređivanje.

Oko 9% mladih izjavilo je da su imali suicidalne misli ili pokušaje.
Nasilje u porodici i školi dodatno narušava njihovo mentalno stanje – više od četvrtine mladih doživelo je fizičko nasilje kod kuće, a oko 5% u školskom okruženju.

Ovi podaci pokazuju da je neophodno ulaganje u prevenciju, edukaciju i dostupnost stručne pomoći.

Šta znači biti mentalno zdrav

Mentalno zdravlje podrazumeva:

• emotivnu ispunjenost i stabilnost,
• osećaj zadovoljstva i pripadnosti,
• sposobnost održavanja zdravih međuljudskih odnosa.

Mentalno zdrava osoba je kreativna, motivisana, otvorena za izazove i teži ličnom i profesionalnom razvoju.

Stresori, bilo fiziološki, unutrašnji ili spoljašnji, mogu narušiti ravnotežu:

• fiziološki (npr. bolest),
• unutrašnji (psihološki, socijalni ili genetski),
• spoljašnji (fizička trauma ili okolinski pritisak).

Najizazovniji su psihološki unutrašnji stresori – osećanja nesigurnosti, razočaranja, straha ili teskobe.

Ponekad i prevelika euforija može poremetiti unutrašnju ravnotežu, jer posle jakih pozitivnih emocija često sledi pad raspoloženja.

U digitalnom dobu posebno su izraženi socijalni stresori – društvene mreže nas izlažu negativnim komentarima, poređenju i osećaju neadekvatnosti.

Praktični saveti i tehnike za negu mentalne higijene

• Započnite dan prisutno – odvojite trenutak za sebe pre nego što zaronite u obaveze ili ekran.
• Razmenjujte osećanja – razgovor sa bliskim osobama može smiriti misli i podsetiti vas da niste sami.
• Meditacija i vežbe disanja – čak nekoliko minuta dnevno može doneti osećaj smirenosti i jasnoće.
• Pisanje misli – zapisivanje osećanja, zahvalnosti ili inspiracija oslobađa um i pomaže sagledavanju situacije iz drugačijeg ugla.
• Pokret i fizička aktivnost – šetnja, ples ili istezanje povezuju telo i um, vraćajući energiju i fokus.
• Pauza i tišina – dozvolite sebi trenutke odmora; oni su ključni deo održavanja ravnoteže.

Briga o sebi kao svakodnevna navika

Mentalna higijena nije luksuz, već temelj ispunjenog i zdravog života.
Briga o sebi zahteva malo vremena i pažnje, a donosi mirniji um, snažnije telo i iskreniji osmeh.

Započnite već danas – pronađite trenutke samo za sebe i svoje misli.

Vaše mentalno zdravlje to zaslužuje.