Intolerancija na hranu

Kako prepoznati simptome i otkriti šta vam ne prija?

Sve više ljudi primećuje da se nakon određenih obroka ne oseća dobro. Neko se bori sa nadutošću, neko sa glavoboljom, umorom ili osipom. Mnogi pomisle da su “pojeli previše” ili da je hrana bila “preteška”. Zapravo razlog tome može biti intolerancija na hranu – stanje koje polako, ali uporno utiče na naše zdravlje i svakodnevni život. Ako se i vi ponekad pitate zašto se ne osećate dobro posle obroka, niste sami – mnogo ljudi deli to iskustvo.

Šta je intolerancija na hranu?

Intolerancija na hranu znači da naš organizam teško vari ili ne podnosi određeni sastojak iz hrane. Za razliku od alergije, koja izaziva brzu i jaku reakciju imunog sistema, intolerancija se javlja postepeno, a simptomi se mogu pojaviti i nekoliko sati ili dana nakon obroka.

Zašto dolazi do intolerancije?

• Nedostatak enzima
  Naše telo koristi enzime da razgradi hranu. Kada ih nema dovoljno, određeni sastojci ostaju nesvareni i izazivaju tegobe.
  Primer: kod intolerancije na laktozu nema dovoljno enzima laktaze, koji razgrađuje mlečni šećer (laktozu) kako bi telo moglo da ga vari, pa se mogu javiti simptomi poput nadimanja, grčeva, bolova u stomaku i mučnine.

• Preosetljivost sistema za varenje
  Kod osoba sa osetljivim crevima ili želucem i male količine određenih sastojaka mogu izazvati reakciju.
  Primer: kod histaminske intolerancije telo ne razgrađuje histamin dovoljno brzo. Histamin je prirodna supstanca koja se nalazi u hrani i telu, a kod osetljivih osoba može izazvati glavobolje, osip, ubrzan rad srca ili probavne smetnje.

• Neravnoteža u crevnoj flori
  Ravnoteža “dobrih” i “loših” bakterija u crevima igra veliku ulogu u varenju. Posle antibiotika, loše ishrane ili stresa, ta ravnoteža se može narušiti.

Upravo nedovoljan unos dobrih bakterija kroz ishranu može biti glavni krivac vaših problema.

Jogurt i kiselo mleko se smatraju dobrim prirodnim probioticima koji mogu ne samo ublažiti, već i potpuno ukloniti vaš problem.

• Oštećenje sluznice creva
  Stanja poput celijakije, hronične upale ili sindroma iritabilnog creva mogu otežati varenje i apsorpciju hranljivih materija.

• Prevelik unos određenih sastojaka
  Čak i zdrava hrana može biti problem ako se unosi previše često ili u velikim količinama.
  Primer: previše fruktoze iz voćnih sokova i zaslađivača može izazvati nadutost i dijareju.

• Genetski faktori
  Neke intolerancije su nasledne – najčešće intolerancija na laktozu.
• Aditivi i prerađena hrana
  Konzervansi, veštačke boje i pojačivači ukusa kod osetljivih osoba mogu izazvati reakcije slične intoleranciji.

Najčešći uzroci i testiranje intolerancije

Kako otkriti šta vam ne prija?

• Eliminaciona dijeta – izbacite sumnjive namirnice na 2-4 nedelje i vraćajte ih postepeno.
• Dnevnik ishrane – zapisujte šta jedete i kada se javljaju simptomi.
• Laboratorijski testovi – testovi iz krvi (IgG antitela) mogu ukazati na potencijalne okidače.
• Specifični medicinski testovi – disajni testovi, testovi enzima, krvni testovi i dodatne analize po preporuci lekara.

Šta možete odmah da uradite

• Posavetujte se sa nutricionistom ili lekarom.
• Istražite alternative: hleb bez glutena, biljna mleka, proizvodi bez laktoze ili enzimski suplementi (laktaza tablete ili kapi), niskohistaminska jela.
• Eksperimentišite sa količinama, načinom pripreme i kombinacijom hrane, kako biste otkrili šta vam najviše prija.

Poruka podrške

Intolerancija na hranu nije prepreka uživanja u obrocima – ona je prilika da bolje razumete svoje telo. Kada obratite pažnju na signale koje vam telo šalje i uvodite male promene, otvarate put ka većoj energiji, boljem raspoloženju i ugodnijem svakodnevnom životu.

Svaki izbor kojim brinete o svom zdravlju vodi vas ka tome da se osećate lakše, vitalnije i zadovoljnije. Promene nisu odricanje – one su ulaganje u vašu dobrobit i kvalitet života.